Ubistvo doktorke Stele Gundelj, koja je u trenutku smrti imala samo 26 godina, potreslo je Srbiju februara 2013. godine i ostalo upamćeno kao jedan od najbrutalnijih zločina iz partnerskog odnosa.

Mlada lekarka ubijena je u svom stanu u beogradskom naselju Medaković, a za zločin je optužen i kasnije osuđen njen bivši emotivni partner Aleksandar Šundić.

Prema nalazima istrage, Stela Gundelj je zadavljena golim rukama nakon svađe. Nije bilo oružja, nije bilo brzine. Smrt je nastupila kroz dugotrajno gušenje, u neposrednoj blizini osobe kojoj je ranije verovala. Obdukcija je potvrdila tragove nasilja na vratu, što je ukazivalo na izuzetnu brutalnost i fizičku nadmoć napadača.
Ono što je dodatno zgrozilo javnost jeste ponašanje počinioca nakon ubistva. Umesto da pobegne, Šundić je, prema navodima iz istrage, ostao celu noć u stanu pored Stelininog beživotnog tela, pio alkohol i tek narednog jutra kontaktirao prijatelja, kojem je priznao šta je učinio. Policija i hitna pomoć ubrzo su stigli na lice mesta.

Hapšenje je bilo jednako dramatično. Šundić je pronađen na krovu studentskog doma, gde je pokušao da izvrši samoubistvo. Nakon privođenja i saslušanja u Palati pravde, ponovo je pokušao da sebi oduzme život skokom kroz prozor, ali je preživeo sa teškim povredama.
Na suđenju je priznao ubistvo, navodeći da je postupio iz ljubomore i straha da će je zauvek izgubiti. Sud je utvrdio da se radi o krivičnom delu ubistva i izrekao mu kaznu zatvora od 15 godina, što je u tom trenutku bila maksimalna kazna za to krivično delo.

Presuda je izazvala burne reakcije. Porodica ubijene doktorke nikada nije prihvatila pravnu kvalifikaciju dela, smatrajući da je reč o teškom ubistvu počinjenom na naročito svirep način. Posebnu bol izazvala je činjenica da zakon omogućava uslovni otpust nakon izdržane dve trećine kazne, čime se otvorila mogućnost da ubica izađe na slobodu znatno ranije.

Godinama kasnije, ime Stele Gundelj i dalje se pominje u kontekstu borbe protiv nasilja nad ženama i neadekvatnih kazni za zločine iz strasti. Njena smrt ostaje simbol upozorenja koliko brzo posesivnost i kontrola mogu prerasti u smrtonosno nasilje, i koliko pravda, čak i kada je formalno zadovoljena, često deluje nedovoljno za one koji ostaju iza žrtve.