Roditelji ubijene devojčice čuvaju uspomenu na Angelinu kroz humanitarne akcije, međutim, kako ističe Anđelko Aćimović, najteže im pada današnji dan kada je ona rođena

Da je živa, Angelina Aćimović danas bi proslavila 17. rođendan. Umesto rođendanske torte, poklona i osmeha, njena porodica danas obeležava dan ispunjen sećanjima, tugom i bolom koji ne prestaje. Angelina je preminula nakon 12 dana borbe za život, pošto je 3. maja 2023. godine teško ranjena u krvavom pohodu dečaka ubice u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.

Anđelko Aćimović Foto: Kurir Televizija

Sećanje na Angelinu

Za porodicu Aćimović, ovaj datum zauvek je promenio značenje. Danas, umesto da slavi 17. rođendan, Angelina živi u sećanjima i delima svojih roditelja, kao simbol neizmerne ljubavi, ali i večite borbe da se ovakav zločin više nikada ne ponovi.

– Za nas je ovaj dan deo života u kojem se sećamo svega što nam je Angelina podarila. Svaki dan je težak, ali današnji je posebno bolan. Ipak, trudimo se da kroz ustaljene aktivnosti tokom godine čuvamo sećanje na našu Angelinu – započeo je svoju potresnu ispovest za Kurir Angelinin otac, Anđelko Aćimović.

U znak sećanja na devojčicu koja je prerano otišla, porodica i ove godine nastavlja humanitarne i edukativne aktivnosti koje nose njeno ime. Nastavlja se akcija maturskih haljina od Angeline, biće organizovan i trodnevni sportsko-obrazovni kamp, dok je za februar planirana promocija knjige “Zaštiti me”.

Angelina Aćimović Foto: Kurir

– Knjiga je namenjena i odraslima i deci. Problem sa kojim se danas suočavamo je ogroman, ali je važno da znamo da rešenje postoji. Samo zajedno možemo doći do njega – ističe Anđelko.

“Plačem često da me niko ne vidi”

Angelinin otac, Anđelko Aćimović, ranije je pred sudom, svedočeći u postupku, potresno govorio o svojoj ćerki, njenom karakteru i poslednjim danima pre zločina. Kako je rekao, Angelina je bila zrela, pametna i puna ljubavi.

– Živeli smo u ljubavi, a ona je bila naša mala “mirovna misija”. Uvek nas je mirila. Znala je da kaže: “Idi, zagrli ga, poljubi” – ispričao je Anđelko.

Samo nekoliko dana pre 3.maja, porodica je provela vikend zajedno pored Dunava.

– Trčali smo, šetali, vozili bicikle, pričali. Drugog maja tražila je da je odvezemo u TC “Galeriju” da se vidi sa drugaricama. I danas mi je teško da tamo odem. Uđem i gledam hoću li je videti… Plačem, često da me niko ne vidi. Idem na posao plačem, vraćam se sa posla plačem – rekao je otac kroz suze.

Tog kobnog jutra, 3. maja, Angelina se spremala za školu i radovala se fotografisanju.

– Izašao sam pre nje iz kuće, nešto sam zaboravio i rekao joj da mi ponese, da ćemo se sresti. Danas, svaki put kad prođem tim mestom, stanem i plačem – rekao je Anđelko.

Anđelko Aćimović Foto: Nenad Kostić

Nakon ovih reči, svi su plakali u sudnici

U 8.45 časova zazvonio mu je telefon.

– Supruga me je pozvala i rekla da je čula da je u školi bila pucnjava. Osetio sam nemir u duši. Napravio sam bezbroj saobraćajnih prekršaja dok nisam stigao. Kada su mi rekli da je u toku uviđaj i da ne mogu dalje, izgubio sam se. Vikao sam od besa i neizvesnosti – prisetio se.

Usledile su oprečne informacije, da nije ranjena, pa da je u Tiršovoj.

– Kada smo stigli tamo, doktorka nam je iskreno rekla da su šanse da preživi skoro nikakve. Videli smo je… Bila je u kostimu koji je volela – rekao je Anđelko, nakon čega su mnogi u sudnici zaplakali.

Roditelji Angeline Aćimović0 Foto: Stefan Stojanović/Mondo

Angelina je, kako je opisao njen otac, bila devojčica sa jasnim ciljevima i snovima. U svom dnevniku zapisivala je planove za 2023. godinu: da redovno radi domaće zadatke, dobije dobre ocene, pročita četiri knjige, od kojih jednu na francuskom jeziku, da organizuje rođendan za 15 prijatelja i uštedi 70 evra za tri meseca.

– Kada smo se 2017. preselili iz Podgorice, ona je našla stan, izabrala školu, znala je šta hoće u životu – rekao je Anđelko.

Na kraju svedočenja, prisetio se i detinjstva svoje ćerke.

– Izmišljao sam njoj i sestri priče, pa sam smislio lik Meda Brunde. Verovala je u njega. Kada je porasla pitala me je da li verujem, rekao sam da verujem, nisam želeo da je izneverim. Na jednom crtežu porodice ispod mene je napisala “medo bendo” – rekao je Anđelko tada kroz suze.