Interesovanje stranih službi za počinioce masovnih ubistava uvek izaziva oprečne reakcije u javnosti. Ipak, za one koji su decenije proveli u samom vrhu kriminalističke policije, ovakvi zahtevi nisu novost.

Tokom svog gostovanja u emisiji “Info Jutro” na Informer televiziji, bivši pomoćnik načelnika Uprave kriminalističke policije, Dejan Radenković skrenuo je pažnju na interesovanje tajnih službi za decu poput Koste K.

– Za mnoge je iznenađujuće da neko traži, odnosno da želi, da nakon ovakvog masakra preuzme neko lice kako bi sa njim radilo. To za mene, koji sam skoro trideset godina proveo upravo u Upravi kriminalističke policije, nije iznenađujuće zato što smo u praksi imali slučajeve gde su uvek strane službe pokušavale da dođu do takvih lica kako bi sa njima obavili razgovor ili kako bi ih na neki način podvrgli pod neki, rekao bih, eksperiment. To je njima cilj.

Radenković naglašava da odgovornost za prevenciju leži isključivo na institucijama.

– Međutim, nijedna država, koliko ja znam, nije odgovorila na takve zahteve i nije isporučila takvo lice, jer zaista nije u ničijem interesu. To se desilo kod nas, i mi smo ti koji treba da znamo i da damo odgovore na pitanja – zašto, kako i na koji način možemo i u budućnosti da sprečimo da se ovako nešto ikada desi, što jeste naš osnovni cilj.

Foto: InformerHapšenje Koste K.

Jedan od ključnih faktora u analizi profila počinilaca jeste njihovo digitalno ponašanje. Upoređujući masakr u Turskoj i Ribnikar, jasno se uočava obrazac koji prethodi samom činu, gde internet služi kao alat za pripremu.

– Pre svega, sličnost je da su i jedno i drugo lice vršili pretragu preko interneta, tačnije, pretraživali su druga lica koja su na sličan ili ovakav način vršila ovakve akte. To je nešto što pokazuje da je uticaj društvenih mreža veoma veliki i pored tih dobrih strana koje internet donosi, postoji ta tamna strana koja je zaista nešto što uvek preti da može da izazove ne samo ovakve masakre, nego i mnoga druga zlodela. Preko interneta vi možete naručiti raznorazne stvari, oružje, drogu i tako dalje. I u jednom i u drugom slučaju se radi o licu koje je prethodno pretraživalo napade, pretraživalo igrice, i druge stvari koje mogu da se analiziraju i ukazuju na to da je postojala jasna namera da neko izvrši ovakav masakr.

U procesu istrage, digitalni tragovi su od presudnog značaja, ali njihovo prikupljanje često prati zakonska procedura koja zahteva strogo definisane naredbe pravosudnih organa kako bi se stekao uvid u komunikaciju.

– Da pojasnim neke dileme koje još uvek nisu razjašnjene. U jednom trenutku se pojavila ta informacija da se od provajdera tražila IP komunikacije Koste K., ali ne samo Koste, nego i članova njegove porodice. Međutim, s obzirom da se tu radi o zadržanim podacima i da u tom momentu nije bila izrečena mera tajnog nadzora i komunikacije, takvu naredbu mora da da sud. Sa tim podacima ne možete dobiti kompletnu sliku, ali možete dobiti dosta toga. To je pre svega kad i u koje vreme je neko – ne možete tačno odrediti ko, ali može se videti da li postoji neka komunikacija, da li su posećeni neki sajtovi koji ukazuju na rizično pretraživanje.

Poseban osvrt stručnjak daje na sam čin izvršenja u OŠ „Vladislav Ribnikar“, gde preciznost i hladnokrvnost počinioca odudaraju od njegovog uzrasta, ukazujući na zastrašujući nivo pripremljenosti.

– Što se tiče masakra u Ribnikaru, s obzirom na sve ovo što i za sada znamo jeste da je Kosta brižljivo planirao izvršenje masakra, da se pripremao, sve je isplanirao pa čak i način na koji se predao. Ono što je najzačuđujuće je način kako je izvršio ovakav masakr, sa kojom preciznošću je gađao i pogađao, kao da je pripadnik SAJ-a to radio.

Ipak, iza svega krije se poremećaj u porodičnoj dinamici. Jedna rečenica izgovorena na saslušanju otvara pitanje zapuštenosti dece u digitalnom dobu.

– Kad je ubio osam devojčica, na saslušanju je rekao nešto što je meni zanimljivo – pitao se da li je njegova majka sada zadovoljna. Šta to pokazuje? Da tražimo odgovor na to da li je porodica, kao temelj društva, zdrava – ako jeste, onda se očekuje od te dece da budu zdravi. Nažalost, sve više i više je izraženo da se malo bavimo decom, i deca odlaze u stranputicu, prepuštaju se tim društvenim mrežama. I to je ono što, mislim da treba da učinimo kako bi mogli da preveniramo neka asocijalna ponašanja ili delikventna ponašanja kod maloletnika, jer deca su naša budućnost.

Na kraju, ostaje neizbrisiv trag gubitka. Žrtve nisu samo ugašeni životi perspektivne dece, već i trajno uništene sudbine njihovih najbližih i svih onih koji su svedočili tragediji.

– Sva ta deca koja su ubijena od strane Koste, jesu bila napredna deca koja su imala svoju budućnost i pre svega svoju porodicu. I sa tim, ne samo da su njihovi životi ugašeni, nego i životi tih porodica. A da ne spominjemo onu decu koja su preživela to, ne samo deca, već i nastavnici i učitelji. Traume za ceo život, to se zaista ne može zaboraviti. Nikada ta deca neće izaći iz misli svih tih ljudi koji su bili tamo, pre svega porodice. – zaključuje Radenković.