Kada je Elizabet Kenjon odbila bračnu ponudu Kristofera Vajldera, verovala je da zatvara jedno poglavlje svog života. Umesto toga, možda je pokrenula krvavi niz zločina koji će Vajldera pretvoriti u jednog od najtraženijih ubica u Americi, čoveka koga istražitelji danas povezuju i sa zloglasnim dvostrukim ubistvom na plaži Vanda u Sidneju.
Kada je Elizabet Kenjon odbila bračnu ponudu Kristofera Vajldera, verovala je da zatvara jedno poglavlje svog života. Umesto toga, možda je pokrenula krvavi niz zločina koji će Vajldera pretvoriti u jednog od najtraženijih ubica u Americi, čoveka koga istražitelji danas povezuju i sa zloglasnim dvostrukim ubistvom na plaži Vanda u Sidneju.
Posle decenija ćutanja, serijski ubica priznao ubistvo i pokušaj otmice iz 1999.
Otkriven beskućnik serijski ubica, i to dok je već godinama bio iza rešetaka
Priču je nedavno detaljno rekonstruisao australijski portal Njuz, u okviru podkasta „Catching Evil“, pozivajući se na svedočenja porodice, istražitelja i nove tragove koji su se pojavili decenijama kasnije.
Elizabet, koju su prijatelji zvali Bet, imala je 23 godine. Bila je nastavnica za decu sa posebnim potrebama, trener navijačica i povremeni model iz Njujorka. Sa Vajlderom, bogatim biznismenom iz Bojnton Biča, kratko je izlazila. Upoznali su se na izboru za Mis Florida SAD, gde je Bet osvojila četvrto mesto. On je delovao uspešno, ugledno, šarmantno.
A onda ju je, posle samo nekoliko sastanaka, zaprosio.
Prosidba je bila nagla, prerana i, po mišljenju porodice, duboko uznemirujuća. Bet je poslušala instinkt. Odbila ga je i otišla.
Odbijanje, međutim, nije bilo nešto što je Kristofer Vajlder umeo da prihvati.
Samo osam dana nakon nestanka 21-godišnje Rozarije Gonzales sa trke Majami grand pri, nestala je i Bet. Njeni roditelji su odmah znali da se dogodilo nešto strašno. Ubrzo su saznali i ko je, po njihovom uverenju, odgovoran.
U tom trenutku Bet nije znala da izlazi sa čovekom koji će biti označen kao serijski ubica.
Novi trag iz Sidneja
Decenijama kasnije, jedna žena iz Sidneja javila se redakciji podkasta sa novim informacijama o Vajlderu. Njena majka, koja je imala 15 godina u vreme ubistava na plaži Vanda 1965. godine, ispričala je da ju je tada 19-godišnji Vajlder više puta uznemiravao u tržnom centru Top Rajd, svega nekoliko minuta vožnje od njegove porodične kuće u Išt Rajdu.
Prema njenim rečima, uporno ju je nagovarao da pođe sa njim na plažu Vanda.
Istražitelji Endi Birn i Mark Luelin uvereni su da postoje snažne indicije da je Vajlder odgovoran za ubistva petnaestogodišnjih Marijane Šmit i Kristin Šarok na toj plaži. U podkastu se govori o „neoborivim dokazima“ koji godinama nisu dobili pravni epilog.
Privatni detektiv protiv policije
U Americi, Betini roditelji su u očaju angažovali privatnog detektiva iz Majamija, Kena Vitakera. Već u roku od 48 sati, Vitaker je bio uveren da je Bet postala Vajlderova žrtva.
Vremenska linija bila je jasna. Veza očigledna.
Vitaker je zahtevao da policija odmah privede Vajldera na saslušanje. Međutim, policija Majamija odbila je taj predlog, optužujući privatnog detektiva da je kompromitovao istragu i „kontaminirao“ potencijalne dokaze.
U međuvremenu, Vajlder je nastavio da lovi.
„Svaki sat nečinjenja davao mu je više vremena da ubija“, rekao je istražitelj Birn, podsećajući da je Vitaker bio bivši policajac i da mu je otac vodio kancelariju FBI u Majamiju u vreme Edgara Huvera.
S druge strane, detektiv za ubistva u okrugu Majami Dejda, Rej Nazario, branio je oprezan pristup. U tom trenutku, kako je isticao, vodio je slučaj nestale osobe, uz sumnju da je moguće nasilje, ali bez direktnih dokaza.
Nazario je smatrao da prerano označavanje Vajldera kao osumnjičenog može ugroziti ceo slučaj.
Porodica Kenjon i Vitaker nisu tvrdili da je policija bila nemarna, već da je reagovala presporo.
Lov pod maskom uspeha
Prema navodima iz podkasta, Vajlder je mlade žene često mamio obećanjima o manekenskim karijerama u Njujorku. Putovao je redovno između Floride i Njujorka, a pojedine žrtve su nestajale nakon što su pristale da poziraju za navodne modne fotografije.
Tela nekih od njih pronađena su u blizini Lokporta, nedaleko od mesta gde je porodica Kenjon imala lanac prodavnica.
Dve žene koje su ga srele u susednom gradu ispričale su istražiteljima da im je pokazivao portfolio sa fotografijama Bet. Njihov utisak bio je jasan: „Kada nam je prišao, već je bio u potrazi za sledećom žrtvom.“
U Južnoj Floridi 1984. godine, kako ističe Luelin, vladali su haos, korupcija i nasilje povezano sa narko-kartelima. U takvom ambijentu, bogat, uspešan, belac, ugledni biznismen, nije se uklapao u stereotip serijskog ubice.
„Takvi muškarci, po instinktu sistema, ne čine takve zločine“, navodi se u serijalu.
Upravo ta percepcija, tvrde autori, omogućila je Vajlderu da se provlači kroz pukotine sistema.
Pitanje koje progoni slučaj
Dok su se policija i privatni detektiv sporili oko strategije, istraga se fragmentisala. Svedoci nisu na vreme ispitani, kretanje osumnjičenog nije sistematski praćeno, dokazi su ostajali neobrađeni.
Porodica je molila za akciju.
„Negde tamo napolju, Kristofer Vajlder je već tražio sledeću žrtvu“, rekao je Birn.
Danas, decenijama kasnije, jedno pitanje i dalje visi nad celim slučajem: koliko bi života bilo spaseno da je neko reagovao ranije?
Priča o Bet Kenjon nije samo priča o serijskom ubici. Ona je i priča o sistemskim propustima, o slepoj veri u spoljašnji uspeh i društveni status, i o tome koliko skupo može da košta ignorisanje očiglednih crvenih zastavica.
A sve je počelo jednim „ne“.
