U noći između 4. i 5. maja 2023. godine, u selima Malo Orašje i Dubona, dogodilo se masovno ubistvo u kojem je živote izgubilo devetoro mladih ljudi, dok je više njih teško ranjeno. Jedna od žrtava ovog tragičnog događaja bio je i Marko Mitrović koji je kobne noći proslavljao rođenje sestrića.

U nezapamćenom zločinu koji je počinio Uroš Blažić pucajući iz automatskog oružja bez ikakvog povoda i razloga na nedužne civile, prekinuta je mladost Malog Orašja i Dubone.

Opisuje svog sina kao svoj ponos i “drugo ja”. Njihov poseban ritual sastojao se od sedam zagrljaja i poljupca za sreću, koji su bili prepuni ljubavi, a najveća želja Olivere Mitrović sada je da oseti bar još jedan takav zagrljaj, piše Blic.

Kako navodi, u Markovoj sobi ništa nije menjano; njegov đački ranac i dalje stoji sa knjigama i sveskama koje je nosio poslednjeg dana škole. Iako je sve ostalo isto, njegovo odsustvo ispunjava sobu tišinom koja je preglasna i teška. Majka prepričava kako ga je celo to leto čekala sedeći u mraku na terasi, gledajući niz ulicu u nadi da će se odjednom pojaviti sa svojim nestašnim osmehom. To iščekivanje i nada ne prestaju ni danas.

Tri dana pred smrt postao ujak

Prema Oliverinim rečima, uprkos tome što porodica Mitrović od tog tragičnog maja oseća da više ne živi već samo postoji, majka ističe da ih Markovo duhovno prisustvo i dalje bodri i daje im snagu da izdrže kad posustanu. Ona duboko veruje da njen sin, koji je bio jedinstven i poseban, zna koliko im nedostaje i koliko su neizmerno ponosni na njega.

– Marko je rođen 22. marta, proslavili smo njegov 18. rođendan i posle mesec dana on je ubijen. On je postao ujak 3 dana pre nego što je nastradao. Njegova sestra se porodila 1. maja. Mnogo je bio srećan, mislim da od njega niko nije bio srećniji. Tog 1. i 2. maja smo bili u toj nekoj euforiji, bili smo svi u euforiji. 4. maja je prvi put je video bebu i tog 4. maja je i nastradao – priča sa teskobom u glasu majka stradalog Marka Mitrovića u Malom Orašju.

O društvu sa kojim je Marko Mitrović bio kobne noći kod fudbalskog terena na Ravnom gaju u Malom Orašju gde je ubica pucao i ubio devetoro mladih, a više njih ranio, Olivera Mitrović ima samo najlepše reči – svi su bili složni, planirali mnogo, a razlika u godinama između njih kao da nije postojala.

– Nikoga nisu dirali, nikome nisu smetali. Sve su se slagali, to je bilo nešto neverovatno. Omladina nije bila tako složna, kao jedno – priča Olivvera.

Koliko “vredi” život deteta?

Pravosudni proces za masovno ubistvo u Malom Orašju i Duboniokončan je nakon višemesečne istrage i suđenja koje je pratio čitav region. Za oduzimanje devet mladih života i ranjavanje više osoba, ubica Uroš Blažić osuđen je na 20 godina zatvora, što predstavlja maksimalnu zakonsku kaznu za lice njegove starosne dobi u trenutku izvršenja ovog teškog krivičnog dela.

– Svet je krenuo dalje ali mi smo i dalje u tom 4. maju. Ne znam da li ćemo ikada saznati zašto ih je ubica ubio. Mi na to pitanje još uvek nemamo odgovor. On njih nije poznavao. Ne verujem da li ćemo ikada saznati. Tih 20 godina na koje je osuđen je premalo, to je godinu i po dana po detetu. Zar život deteta vredi godinu i po dana? Samo smrtna kazna i to je to – kaže Olivera Mitrović sa tugom u glasu.