Vladica Rajković, koji je u trenutku monstruoznih ubistava koje je počinio u selu Vratarnica, imao 28 godina, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog monstruoznog zločina koji je počinio. On je oteo, silovao i ubio Anđelinu Stefanović (3) koja je bila na proslavi rođendana njegove bratanice.

Međutim, tu nije kraj, jer je nakon svirepog zločina klupko počeo da se odmotava: Ustanovljeno je da je monstrum samo 20 dana ranije ubio sugrađanku Draganu Stanković (47) čije telo je naknadno pronađeno u reci Timok.

O brutalnom ubistvu malene Anđeline Stefanović (3), koje se dogodilo 9. jula 2016, godine, pre skoro 10 godina, u selu Vratarnica kod Zaječara, govorila je njena majka Danijela Stefanović. Kako je rekla, tu ranu na duši nosi svakog dana. Iako sada živi na dve adrese, između rodnog mesta i Novog Sada, Vratarnica je mesto gde bol nikada ne prestaje.

– Čim dođem ovde, kao da mi zabodu nož u srce. Kao da je ispred mene, a ne mogu da je dodirnem. Krenem ka onoj kući i počnem da plačem… Sve me podseća na nju. Zidovi, drveće, tišina komšija i dečiji smeh u daljini – ispričala je Danijela.

Noć koja je sve promenila

Te kobne subote Vladica Rajković izveo je malu Anđelinu iz dvorišta u kom se odvijala proslava rođendana. Najpre se sa ubijenom devojčicom i drugom decom igrao u dvorištu, imitirajući ponija kako bi ga deca jahala, a potom je iskoristio poverenje nevinog deteta koje je “dobrom” komšiji dopustilo da joj “nešto pokaže”.

– Rođendan je slavila jednogodišnja bratanica ovog monstruma. Bilo je tu puno dece, a ubica je izabrao trogodišnju Anđelinu! On se igrao sa decom, pravio im balone, šalio se s njima… – govorila je ranije jedna meštanka.

Ranije tog dana, ubica je pokušao da povede i trojicu dečaka, ali ga je jedan komšija u tome sprečio. Uveče, kada Anđelina nije došla kući na spavanje, Danijela je osetila da nešto nije u redu.

– Izađem na kapiju, vidim haos. Trče, viču. Pitam šta je bilo, niko ne odgovara. Samo čujem: “nema je, Anđe”. Kažu mi da nema ni Vladice. Odmah sam znala – govorila je Danijela prisećajući se tog kobnog dana.

Istog trena su započeli potragu po selu, šumi i napuštenim kućama, svuda osim tamo gde je Vladica ostavio telo. On je, nakon što je silovao i ubio malenu devojčicu, otišao do Timoka i tamo sprao krv sa sebe i odeće a zatim se vratio kao da se ništa nije dogodilo.

Danijelin brat i zet su ga pronašli u kući. Pokušao je da slaže da je dete ostavio na autobuskoj stanici, ali pod pritiskom je sve priznao. Nedugo zatim, u policiji i na poligrafu, otkrio je mesto gde je ostavio telo male Anđeline. Tokom rekonstrukcije je, hladno i bez kajanja pokazao put do njenog tela.

Foto: Privatna arhiva

– Kažu da sam je videla, ali je nisam prepoznala. Nije tačno. Da jesam… verujem da bi i za mene spremili još jedan sanduk – govorila je Danijela.

Njeno dete, nedužno biće koje je tek trebalo da živi, sahranjeno je u dva kovčega. Metalnom, zbog težine povreda i drvenom koji ga je obavijao.

Ubistvo bez kajanja

Vladica Rajković, za kog meštani kažu da je bio poznat po agresiji i poremećajima, prema Danijelinim tvrdnjama, imao je i ranije ispade o kojima su svi znali, ali su ćutali.

– Komšiji je silovao ovcu, pa svinju koju su njegovi gajili… pričalo se da je ubio još dve žene, a svi su ćutali dok nije bilo kasno – pričala je ona.

Maja Atanasković, advokat porodice Stefanović, rekla je ranije za “Blic” da su “njegovi iskazi u potpunoj suprotnosti sa obdukcionim nalazom i nalazom o mehanizmu nanošenja povreda”.

– Rajković je izjavio da se smrt nije odigrala kako je navedeno u dispozitivu optužnog akta. Rekao je da žrtvu nije udarao kamenom prečnika 25 sa 30 centimetara po glavi nego da ju je nosio na ramenima, da se tom prilikom sapleo i da je krenuo da pada. Dalje je naveo da je tada Anđelina udarila čeonim delom glave o zid napuštene kuće na putu ka autobuskoj stanici te da se on tada uplašio. Rekao je i da ju je odveo 200 metara dalje od tog mesta, da je skinuo gornji deo majice i probao da je reanimira, ali da nije davala znakove života – ispričala je Atanasković.

Sahranjena na malom seoskom groblju

Mesto večnog počinka male Anđeline nalazi se na starom, skromnom, seoskom groblju, obraslom visokom travom i korovom. Okružena jednostavnim crno-sivim spomenicima, njena nadgrobna ploča odskače oblikom i bojom, nežno zaobljena i u obliku suze, napravljena od svetlo sivog mermera sa urezanim srcem koje čuva njenu sliku.

Ispod slike uklesane su reči koje koje paraju dušu

Na zemlji ispred spomenika nalazi se betonska ivica groba, a unutar njega stari drveni krst na kome se vidi devet godina vetra i sunca sa otpalim slovima imena. Odmah ispod ploče, na betonu, nalazi se jedan mali plišani meda bez njuške, kao da je ostao da čuva njen večni san, zamrznut u vremenu. Sve odiše dubokom tugom u kamenu, u plišanom medi, u svakom slovu.

– Anđelina, anđelčiću moj, kratak beše život tvoj. Sećanje na tebe zauvek će da živi, i dok živimo mi, živećeš i ti – napisano je na pozadini hladne mermerne ploče.

Ako Vladica Rajković preživi kaznu, izaći će iz zatvora sa 68 godina, Danijela će tada imati 74 godine i kaže da ne zna da li će to da dočeka.

Ono što zna jeste da njena istina neće nestati u prašini zaborava i da će, uprkos svemu, uvek tražiti odgovor: “Zašto baš ona?”

Sahrana devojčice bila je izuzetno potresna, meštani sela, kao i svih okolnih mesta ispratili su Anđelinu na večni počinak.

“Skota treba ubiti”

Vladicin rođeni brat Perica Rajković kada je čuo šta se dogodilo rekao je samo:

– Skota treba ubiti! – zatim je rukom udario u traktor i povredio se.

Njihov otac, Nebojša, ispričao je policiji da sumnja da je Vladica ubio još jednu ženu iz tog sela koja je nestala dvadesetak dana pre svirepog zločina.

Telo Dragane Stanković (47) koju je takođe ubio Vladica Rajković (28), nađeno je 16. juna 2016. godine u Timoku.

Rajković je ovaj zločin priznao na ponovljenom saslušanju na koje je doveden nakon što je oteo, silovao i usmrtio trogodišnju devojčicu Anđelinu Stefanović, iako je prvo negirao da je ubio Draganu.