Ego, panika ili slepo verovanje da sudbina radi isključivo u njihovu korist – najčešći su razlozi zbog kojih mit o „savršenom zločinu“ redovno pada u vodu. Kada se prašina slegne, iza najbrutalnijih ubistava obično ostaje jedna jedina, naizgled banalna greška koja je policiju odvela pravo do vrata izvršioca.

U svetu profesionalnih likvidacija i surovih obračuna, ubice najčešće padaju zbog sopstvene prepotencije.

Likvidacija Nebojše Markovića na Banovom brdu ostala je upamćena kao školski primer amaterizma. Plaćeni ubica Čaba Der prišao je žrtvi na prometnoj ulici, dok je Marković pakovao kolica za bebe u gepek.

Der je na sebi imao samo belu zimsku jaknu i kapu, ali potpuno otkriveno lice. Dok je povlačio obarač, čak se i hladnokrvno nasmešio u pravcu objektiva. Ono što je on smatrao drskošću i brzinom koja garantuje beg, zapravo je bio direktan snimak u visokoj rezoluciji na nadzornim kamerama okolnih zgrada.

Njegova jasna facijalna ekspresija omogućila je policiji da utvrdi identitet u roku od nekoliko sati, što je odmah pokrenulo međunarodnu poternicu i rezultiralo njegovim kasnijim hapšenjem u Pragu. 

Okrutnost u novobeogradskim blokovima

Sa druge strane, kada se zločini dešavaju iz pukog koristoljublja i agresije, počinioci u paničnom pokušaju da zametnu tragove naprave greške koje forenzičarima poklone rešenje slučaja na tacni.

Upravo to se dogodilo na Novom Beogradu, kada je mladić Lazar Č. u garaži u ulici Jurija Gagarina zverski, udarcima čekićem u glavu, ubio vojnog penzionera Miodraga K. kako bi mu ukrao automobil.

Ubica je odmah seo u žrtvin „suzuki“, ali je u rastrojstvu i panici počeo da pravi greške – prvo se automobilom zakucao u betonski zid garaže, a potom je izašao, počeo da razbacuje papire iz vozila po ulici i tetura se, nesvestan da unutrašnjost automobila ostaje potpuno natopljena krvlju žrtve.

Policija obavlja uviđajPolicija na mestu zločinaUviđaj u tokuGaraža u kojoj je ubijen Miodrag K.

1 / 5

Svestan da je potpuno prekriven krvlju, ubica je uleteo u obližnju kinesku robnu kuću. Tamo je sa polica unezvereno zgrabio novu garderobu i otišao u kabinu da se presvuče.

Umesto da pokuša da sakrije dokaze, Lazar je u kabini napravio fatalnu grešku – na podu je ostavio svoju staru, krvlju natopljenu odeću sa svim svojim biološkim tragovima.

Da stvar bude gora, kada je pokušao da pobegne u novim stvarima bez plaćanja, radnik prodavnice je pokušao da ga zaustavi, nakon čega ga je ubica udario pesnicom u lice i izleteo napolje.

Policija i forenzičari su u rekordnom roku stigli u radnju, preuzeli odbačene krvave stvari i identifikovali osumnjičenog, što je uz snimke sa nadzornih kamera dovelo do hapšenja osumnjičenog svega dva sata nakon krvavog pira.

Biološki trag razotkrio psihopatu

Konačno, kada ubistvo nije profesionalno naručeno već vođeno bolesnim motivima, počinioci se često uzdaju u faktor iznenađenja i brzo bekstvo iz zemlje.

Upravo to je bio plan Jetmira Gočaja, koji je u stanu na Zvezdari surovo ubio studentkinju Ivanu Krivokapić.

Nakon što je devojku ugušio, Gočaj je zaključao stan sa spoljne strane kako bi odložio pronalaženje tela, spakovao se i odmah napustio teritoriju Srbije.

Vratio se u rodnu Crnu Goru, nastavio da objavljuje statuse na društvenim mrežama i glumi nevinost, ubeđen da je državna granica njegova sigurna kuća.

Međutim, napravio je sudbonosnu grešku koju nijedan ubica ne može da kontroliše – potcenio je lavovsku borbu žrtve za život. U trenucima stravičnog napada i adrenalinskog šoka, nesrećna devojka je pružila ogorčen otpor svom dželatu.

Taj poslednji trzaj samoodbrane postao je ključna zamka. Tokom rvanja, Ivana je ogrebala napadača, a pod njenim noktima ostao je biološki materijal.

Kada su forenzičari izolovali trag i uradili naprednu DNK analizu, profil se u potpunosti poklopio sa Gočajem. Biološki potpis koji je ostavio na njenom telu obrisao je svaku šansu za alibi.

Može se osmisliti plan, uništiti oružje, zaključati stan ili isplanirati ruta za beg, ali ljudski faktor – bilo kroz osmeh pred objektivom kamere, ostavljanje krvave odeće u prodavnici ili DNK pod noktima žrtve – uvek ostaje najslabija karika koja svakog ubicu na kraju košta slobode.