Iako se masovne pucnjave u obrazovnim ustanovama posmatraju kao izolovani činovi nasilja, istorija crne hronike pokazuje da su pojedini događaji trajno izmenili istoriju modernog doba.
Tri istorijska slučaja u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama nepovratno su promenila zakone o oružju, policijsku taktiku i forenzičku psihologiju.
Međutim, ono što najviše zabrinjava jeste fenomen “kopiranja” koji je 3. maja 2023. godine zakucao i na vrata beogradske Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”.
Danblejn (1996) — Dan kada je Britanija rekla “nikad više”
Napad u škotskom gradu Danblejn, 13. marta 1996. godine, ostaje zapisan kao najsmrtonosniji zločin ove vrste u istoriji Velike Britanije.
Napadač Tomas Hamilton (43) ušao je u osnovnu školu naoružan sa četiri pištolja i u fiskulturnoj sali ubio 16 dece starosti između pet i šest godina, kao i njihovu učiteljicu, pre nego što je presudio sebi.
Pod pritiskom javnosti i masovnih protesta roditelja, britanska vlada je u roku od godinu dana donela izuzetno stroge zakone kojima je uvedena potpuna zabrana privatnog vlasništva nad skoro svim modelima ručnog vatrenog oružja.
Hapšenje Koste K.Hapšenje Koste K.Porodica nastradalihPomen nastradalima
1 / 5
Od tada, Velika Britanija praktično nema zabeleženih slučajeva masovnih pucnjava u školama, što ovaj primer čini dokazom moći zakonske prevencije.
Kolumbajn (1999) – Mračni nacrt koji je stigao do Beograda
Masakr u američkoj srednjoj školi Kolumbajn 1999.godine, u kojem su dva krvnika ubili 12 učenika i jednog profesora, smatra se istorijskom prekretnicom.
Erik Haris i Dilan Klebold u jednoj od učionicaErik Haris i Dilan Klebold sa puškamaOružje kojim je počinjen masakrPolicija ispred školePrintscreen You TubeSpomen pliča na zidu škole
1 / 7
Ovaj napad je uveo svet u eru u kojoj su napadači postali svesni medijske pažnje, a sam događaj je stvorio takozvani “Columbine efekat” koji je postao inspiracija i nacrt za stotine kasnijih napadača širom sveta.
Kasnija FBI analiza srušila je mit da su Haris i Klebold bili samo zlostavljani autsajderi. Napad je bio rezultat spajanja dva totalno različita psihološka profila.
Haris je bio hladnokrvni psihopata motivisan mržnjom prema čovečanstvu, dok je Klebold bio duboko depresivan tinejdžer koji je želeo da umre.
Upravo je ovaj slučaj poslužio kao direktna inspiracija za tragediju na Vračaru.
Ribnikar (2023) – Dečak koji je zavio Srbiju u crno
Tokom istrage i svedočenja, dečak ubica, koji je u OŠ “Vladislav Ribnikar” ubio devetoro vršnjaka i čuvara škole, otvoreno je priznao da je prebirao po internetu tražeći informacije o masovnim ubicama, te da je gledao dokumentarni film o masakru u Kolumbajnu.
Ta izjava je potvrdila najgora strahovanja domaćih i stranih kriminologa – model ponašanja stvoren u Americi pre više od dve decenije postao je dostupan i fatalan za domaći digitalni prostor, gde je maloletni napadač prepisao obrazac ponašanja, planiranja i hladnokrvnosti.
Podsetimo, tog kobnog jutra, Kosta K. ušao je u školu u sa jasno razrađenim planom i rancem punim oružja, rešen da sav svoj bes i nezadovoljstvo iskali na školskim drugarima.
Prvi na meti našao se Dragan Vlahović, omiljeni čuvar škole koji je pokušao da ga zaustavi. Odmah nakon toga, dečak je ispalio hice u dve dežurne učenice u holu.
Bez oklevanja, nastavio je hodnikom do učionice za istoriju, gde je njegovo odeljenje imalo čas.
U jezivom naletu koji je trajao svega nekoliko minuta, ispalio je desetine hitaca, usmrtivši ukupno devetoro vršnjaka. Nakon masakra, izašao je u školsko dvorište, sam pozvao policiju i sačekao hapšenje.
Hapšenje Koste K.Hapšenje Koste K.Porodica nastradalihPomen nastradalima
1 / 5
Sendi Huk (2012) — Najmračniji dan američkog obrazovanja
Pucnjava u osnovnoj školi Sendi Huk 2012. godine u Konektikatu potresla je svetsku javnost jer su žrtve bila deca uzrasta od šest i sedam godina.
Adam Lanza (20) je, koristeći pušku AR-15, za manje od 11 minuta ubio 20 dece i šest odraslih članova osoblja škole.
Ovaj događaj je najsmrtonosniji napad na osnovnu školu u istoriji SAD i ogolio je problem dostupnosti oružja civilima.
Umesto izmene saveznih zakona, ovaj masakr je doveo do masovnog uvođenja rigoroznih bezbednosnih sistema, što je koncept koji se, nakon 3. maja, počeo ubrzano primenjivati i u srpskom prosvetnom sistemu kroz drastično pojačano prisustvo policije i striktne kontrole ulaska.
Policija i hitna pomoć ispred školeSpecijalci pretražuju pomoćne objekte školeNatpis na školiUčionica u kojoj su ubijena decaIzrešetan prozor na ulazu u školuPuška u gepeku automobila Adama LanzeOdeća natopljena krvlju koju je nosio Adam Lanza tokom pucnjave
1 / 8
Dok je Danblejn dokazao moć reforme zakona, a Sendi Huk pokrenuo pretvaranje škola u obezbeđene utvrde, Kolumbajn je ostavio najopasniju zaostavštinu – psihološki toksičan model koji preko interneta decenijama kasnije pronalazi put do umova maloletnih napadača, što je slučaj „Ribnikara“ na najsuroviji način dokazao.
